Goodlife

Refleksna terapija ima za cilj da podstakne telo da se samo oporavlja, da aktivira prirodne sile i vrati ravnotežu koja je lekovita. To je potpuno siguran i prirodan tretman koji potiče iz drevnog Egipta, Kine i Indije. Sastoji se u masiranju ili pritisku na tačke na nogama ili dlanovima koje nazivamo refleksima. Svakoj od ovih tačaka dodeljuje se organ. Pritiskom na ove tačke palcem ili prstima podstičemo funkcionisanje nervnog sistema, stižemo do izvora bolesti i poboljšavamo cirkulaciju krvi. Svrha refleksologije je da povrati zdravlje tela i uma. Ono što je veoma važno tokom lečenja je stav pacijenta i njegovo opšte psihičko stanje. Kroz tretman, refleksolog treba da pojača pozitivne mentalne i fizičke osobine. Ovo je opseg koji može biti najviše koristan. To je vrlo efikasna tehnika, laka za učenje i izvođenje. Ovaj tretman se vrlo razlikuje od konvencionalne medicine koja leči simptome i zaboravlja na životnu sredinu i životni stil pacijenta. U refleksologiji, na glavne simptome utiču faktori koji na prvi pogled nisu povezani. Postupak refleksologije veoma se razlikuje od posete lekara primarne nege. Prva razlika je u trajanju – refleksologu posvećuje oko jedan sat posete, a opštem lekaru je potrebno oko 15 minuta da vidi šta nije u redu. Zašto? U refleksologiji je vreme posvećeno pacijentima izuzetno važno. Kada kombinujete ove refleksološke postupke sa razgovorom, problemi poput migrene, bolova u leđima ili nesanice mogu nestati. Štaviše, može pomoći u uklanjanju stresa i napetosti koji su povezani sa svakodnevnim žurbama. Ova vrsta masaže je potpuno sigurna, prilagođena uzrastu i potrebama pacijenta. Refleksna terapija od strane stručnjaka ponekad može biti bolna, međutim prirodna terapija na šljunku ili pesku je vrlo prijatna.

Osnovna pravila i prednosti Reflek terapije

Refleksna terapija nije samo metoda sprečavanja zdravstvenih problema, već nam može pomoći da se osećamo bolje. Tokom tretmana stimulišu se refleksne tačke, koje oslobađaju endorfine, koji su „srećni hormoni“, i eliminišu bol i napetost mišića.

Stres izazvan poslom, svakodnevnim obavezama i drugim životnim situacijama negativno utiče na naš imunološki sistem koji postaje oslabljen. Osjetljiviji smo na prehlade i lako postanemo depresivni. Refleksna terapija je odlična za borbu protiv stresa, pruža osećaj opuštenosti, ublažavanje stresa i pomaže opuštanju celog tela što podstiče naš imuni sistem.

Refleksna terapija je lekovita masaža stopala koja poboljšava protok krvi i limfe u telu, zbog čega ćelije budu više oksigenirane. Postajemo koncentrisaniji i naš mozak bolje funkcioniše. Stimulisane ćelije pomažu u uklanjanju toksina iz tela, što poboljšava pročišćavanje i daje dodatnu pozitivnu energiju. Refleksna terapija se takođe koristi u borbi protiv prekomerne težine ili gojaznosti koji su posledica metaboličkih poremećaja.

Prema refleksoterapeutima, vršenje pritiska na odgovarajuće tačke oslobađa nas negativnih emocija što poboljšava naše mentalno stanje.

Kratka istorija refleksologije poznata i kao zonska terapija.

Istorija, tačnije početak lečenja nije baš očigledan. Znamo da je refleksologija naučno polje čije postojanje nije moguće precizno odrediti. Čitanja o Refleksologiji daju približni datum kada je započet ovaj tretman, a to je 2.330-2.500 pre nove ere. Poreklo refleksologije seže do Starog Egipta, gde su na zidu grobnice Ankhmahor, takođe nazvanoj “grobnica lekara”, pronađene slike koje predstavljaju isceljivače koji izvode lečenje pacijenata na rukama i nogama. Ispod slike nalazi se natpis „Nemojte me povrediti.“ Uz odgovor praktikanta: „Ponašat ću se tako da me pohvalite.“ Ovo je sam početak Refleksologije. Ne treba zaboraviti da je najpoznatiji sistem terapije stopala stvoren u Kini i star je oko 5 hiljada godina. Mislim na akupunkturu i akupresuru, dve metode sa velikim lekovitim svojstvima. Ovo su polja koja su usko povezana. U Evropi 14. veka korišćena je neka vrsta tretmana pritiska. Prvi članci i knjige o njemu objavljeni su u 15. i 16. veku. Ono što je važno jeste činjenica da je Henri Head u 90-im godinama 19. veka vršio istraživanja i nazvao ih „zonama glave“, otkrio određene delove kože koji razvijaju nežnost tokom visceralne bolesti. Prvi koji je koristio ovaj tretman bio je Alfons Cornelius koji je učestvovao na kursu masaže kada je bio bolestan, a kasnije je otkrio da davanje masaža nekim zonama tela olakšava bolest. To ga je dovelo do daljih studija. Uprkos interesovanju za lečenje, teorija same zonske terapije stvorena je početkom 20. veka. Inspirisan radom prethodnih istraživanja, dr Villiam Fitzgerald odlučio je da nastavi rad na zoni theo

Categories: Uncategorized

0 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *